header
ornament-top

Посета Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина Епархији рашко-призренској и косово-метохијској

Friday, 05 April 2013

Петог и шестог априла Епископ ваљевски Г. Милутин је у пратњи Архијерејског заменика архимандрита Петра боравио у посети Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској. Повод овој посети је била помоћ коју је, на иницијативу Епархије ваљевске, прикупио верни народ, свештенство и монаштво овог дела централне Србије за богословију у Призрену.

Епископ Г. Милутин је најпре посетио манастир Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Бањску, где га је дочекао игуман Данило и укратко изнео историјат и садашње стање ове задужбине Светог Краља Милутина. После кратког разговора о свакодневном животу и раду у овом манастиру Владика Милутин је наставио пут према Манастиру Соколици, где га је са радошћу дочекао љубезни домаћин, Епископ рашко-призренски и косовско метохијски Г. Теодосије.

Манастир Покрова Пресвете Богородице, Соколицу, краси чудотворна Мајка Божија Соколичка која, како сведочи игуманија Макарија, са својим сестринством, свакодневно чудотвори и својим омофором чува ову светињу од „глади, природних непогода и најезде туђинаца“. Чудотворство ове светиње показује се не само на верним Православним, већ и на свима другима који са искреном молитвом приступају овој Светињи. И ми смо се помолили пред њом тражећи милост Божију за многострадални српски род и све људе добре воље. После тога смо обишли манастирску иконописачку радионицу и упознали се са радом мати Макарије и њених сестара.

На путу до Свете Косовске Грачанице Епископи су накратко посетили и храм Светог Великомученика Димитрија у Косовској Митровици који се ових дана фрескопише и опрема како доликује да Православни храм заблиста у благољепију. Речи добродошлице у име свештенства и верног народа Косовске Митровице и кратак историјат храма пренио нам је старешина храма протојереј-ставрофор Милија Арсовић. Епископ Милутин се посебно интересовао за стил и начин рада фрескописаца.

У вечерњим сатима смо пристигли у манастир Успенија Пресвете Богородице – Грачаницу, ктиторски бисер мађу бисерима Светог Краља Милутина. Ту је Епископе и пратњу дочекала настојатељица манастира игуманија Ефросинија. У својој доброти и љубави са осмехом нас је после добродошлице подсетила: „Добро сте се сетили да нам у госте дођете!“ Поклонили смо се светињи у којој су се вековима пре нас молили знани и незнани монаси и молитвеници, а чије молитве, чини нам се, и дан данас брује овим светим храмом.

Сутрадан, после Свете Литургије и причешћа, као и окрепљења у манастирском конаку, настављамо путешествије према Српском царском граду Призрену, у који стижемо пред обновљен Саборни храм Светог Георгија, вековно седиште Епископа рашко-призренских и косовско-метохијских. У дворишту недавно рестаурисана црквица Светог Ђорђа са доста оштећеним фрескописом који је од силине огња изгубио пигмент и оскрнављеним гробом Митрополита Јоаникија, који је „служио верном народу ове епархије од 1771 до 1818 године“. Епископу Г. Теодосију је овде обновљен и Епископски двор који је такоође у мартовском погрому изгорео.

Шетајући кроз град Призрен и поред реке Бистрице долазимо до Српске Православне Богословије Светих Кирила и Методија пред којом нас дочекује секретар Богословије јеромонах Андреј и, нама ваљевцима, добро познато насмешено лице професора Душана Ђаковића, дипломираног теолога, ваљевца и врло даровитог појца, за кога чујемо само речи хвале. Пред обновљеном зградом Богословије насмешена лица ученика који у реду прилазе Епископима за благослов. У Богословској капели топле речи добродошлице драгог Владике Теодосија и одговор на речи љубави Епископа Милутина, који је похвалио изнад свега храброст и добро учење ових будућих проповедника Христове речи. Епископ је у свом обраћању Богословима дао до знања да буду свесни своје улоге у историји Српске Цркве на овим просторима, али и на висини задатка служења Богу и свом народу.

Богослови су у својој учиноници почастили двојицу Епископа и остале госте милозвучним певањем Богослужбених, али и старих српских народних, као и руских песама. Дивно је било слушати пој ових младих соколића из гнезда старе, вековне, призренске Богословије. Богослови су Епископа Милутина почастили примерком књиге о историји Богословије украшену својим потписима и потписима присутних професора. У тренуцима док напуштамо Богословију још у нама одзвања пој многољествија из грла младих Богослова. И ми њима кроз молитву упућујемо речи: „На многаја љета!“

На кривудавом путу кроз кањон реке Бистрице у нашим очима засија се манастир Светих Архангела код Призрена, царска Лавра Цара Стефана Душана. Окупана пролећним сунцем, ова вечно млада старина купа миомирисом тамјана околне стеновите стране кањона чувајући тајну опстанка и останка Србаља на овим просторима. Дочекује нас мио лик архимандрита Михаила, топао дочек људине који се и у овим тешким временима стара и чува Призренске Архангеле, а у томе га помажу Свети Архангели и све Силе Небеске. Велики је то подвиг, баш као и обнова и подизање конака са параклисом на темељима старих. „Молите се ви Богу за нас, а помозите колико можете, и Бог ће дати молитвама Светих Архангела да се још дуго овде састајемо и служимо Светињи и народу“, каже овај горостасни архимандрит.

Окрепљени снагом молитве на овом Светом месту већ хитамо даље према Ђаковици и храму – манастиру Успенија Пресвете Богородице, у којој тихује мати Теоктиста са монахињом Јоаникијом и још две старице. Четири старице уз обилну помоћ Пресвете Богородице одолевају овоземаљској сили на овом „грдном судилишту“. Доживесмо да окусимо скромно, а, чини нам се, најслађе, послужење од срца оних које дочекују многе по старим Хришћаниским обичајима, којих овде, у Ђаковици, више не би било да нема мати игуманије и њене три самолитвенице.

Касно пред вече Епископи, Г. Милутин и Г. Теодосије, уз звоњаву Манастирских звона и пој монашког братства пристижу у Манастир Дечане, где их дочекује архимандрит Сава са братијом јего. Царска лавра стоји постојано у славу Бога, а молитвама ктитора Светог Стефана Дечанског. Епископи су у храму целивали мошти Светитеља и помолили се Светом Стефану да нас подржи код Господа да у вери останемо и опстанемо на овим просторима и свуда где православни Срби живе. Архимандрит Сава поздрави нас и дочека са надалеко познатом добродошлицом дечанског монаштва. Говори нам о животу и раду вредних монаха и житеља манастирских, о тежини постојања на Косову и Метохији данас, о плановима за будућност, о будућем трајању на овој свесрпској Голготи...

У прве знаке вечери враћамо се за Косовску Митровицу и манастир Бањску где се опраштамо од Његовог Преосвештенства, Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. Теодосија, захваљујући се на његовој доброти којом нас је обилато облио у ова два дана колико смо боравили на територији његове Епископије. Захваливши се Епископу ваљевском Г. Милутину на помоћи која је већ достављена Богословији, Владика Теодосије нас је отворена срца позвао да се опет нађемо на овој Светој и крвљу мученика натопљеној Српској земљи.

Пољубивши праг Свете Грачанице изрекли смо данас најсветију српску молитву: „Ако те заборавим Косово и Метохијо, Српска земљо, Српских прадедова, нека и мене заборави и десница и левица и памет и све што је моје, јер без тебе ја ничег немам!“ Одлазећи из срца Србије у централну Србију волели би да са собом носимо и сву тугу и радост, сву тежину и благодат, све сузе и смех, сву доброту и страхоту, свих добрих људи са Косова и Метохије...

архимандрит Петар

obnova

Најаве догађаја